Радови ученика
12. децембар 2025.
Почиње 58. Драмски меморијал ,,Петра Ризнича Ђађе“ у Руском Крстуру
16. април 2026.
Премијера музичко-поетске представе “Канта за Ленку и Лазу“ у режији Славка Ороса, а у извођењу глумачког ансамла Русинског народног театра Петро Ризнић Ђађа, успешно је изведена у суботу 14. марта, пред многобројном публиком у великој сали Дома културе у Руском Крстуру.
Представа, инспирисана трагичном љубавном причом између Ленке Дунђерски и једног од најзначајниих српских писаца Лазе Костића, донела је музичко-поетску инсценацију једног од напознаијих и најтужнијих љубавних мотива у српској културној историји.
Посебну пажњу привукли су и раскошни костими и пажљиво осмишљена сценографија, која је публици дочарала дух епохе и амбијент времена у коме се одиграла позната љубавна прича.
Због велике посећености, многи су представу која је трајала скоро два сата гледали стојећи, а на крају су сви ансамбл наградили овацијама, потврђујући да је на њих премијера оставлиа снажан утисак.
Осим песме “Санта Мариа делла Салуте” коју је препевао Михал Рамач, у писању текста коришћени су и делови из књига “Дневник Ленке Дунђерски” ауторке Славице Гароња и “Дневник снова” Лазе Костића који су додатно разјаснили сложеност емотивне везе двоје протагониста, које су у суботу глумили Адриана Нађ Барна и Мирослав Малацко.
Поред њих, на крстурској сцени наступили су и Ксенија Бођањец, Емил Њаради, Ребека Планчак, Андреј Орос, Јаким Винаји, Владимир Варга, Маја Зазуљак Харди, Андреја Штефанко, Немања Вукосав, Владимир Нађ Аћим, Михајло Бођањец и Владимир Малацко, који је био задужен и за компоновање неколико песама као и њихову клавирску пратњу. Песме су певали Марина Роман и Мирослав Малацко, а за студијско снимање су били задужени Сашо Паљенкаш и Златко Русковски који је урадио и постпродукцију. Суфлер и реквизитер била је Тања Арва Планчак, костимограф Тања Орос, мајстор тона Владимир Бесермињи, мајстори светла били су Жељко Пашо и Алексеј Нађ, идејно решење сценографије дао је Славко Орос, док је за њену израду био задужен Борис Пашо.
Пројекат су финансирали: Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и Национални савет руске националне мањине.
